Правила безбедног понашања на интернету¶
Интернет је одавно постао виртуелни простор који обликује наш свакодневни живот. Вероватно користиш интернет још од најранијег детињства. Сада док ово читаш интернет користиш за учење. Осим тога уз помоћ интернета долазиш и до других нових информација, комуницираш са друговима, наставницима, рођацима, гледаш видео садржаје, слушаш музику, играш игре. Полако, али сасвим сигурно, интернет је постао нешто без чега ти је тешко да замислиш свакодневни живот. Међутим, да ли се некад запиташ шта је то интернет заправо? На који начин функционише да би нам пружио све оне услуге које користимо? Кад је и где настао? Ко је његов власник? Да ли смо и колико безбедни док користимо интернет? Да ли нас нешто може угрозити док користимо интернет?
Интернет је светска рачунарска мрежа која је почела да се развија још средином шездесетих година прошлог века у САД-у, али знања о њему, као и његова практична примена, брзо су се проширили на Европу и остале делове света. Сама реч “интернет” потиче од две речи INTERnationаl NETwork или међународна мрежа. У тој мрежи су повезани наши рачунари, лаптоп рачунари, таблети, мобилни телефони, паметни сатови и све то са циљем размене информација. Повезивање у мрежу може бити кабловима, односно жичано, и бежично (wireless). Дакле, интернет је скуп свих међусобно повезаних наведених уређаја у целом свету. То је „мрежа свих мрежа“ која се састоји од неколико милиона кућних, школских, пословних, банкарских, државних и других мрежа које међусобно размењују податке, вести, разне фајлове и друго. Начин и принцип рада интернета није од важности за просечног корисника. Оно што је важно, то је да преко интернета веома једноставно можемо пронаћи и сазнати оно што нам је потребно, а смештено је на било ком рачунару у свету.
Више о рачунарски мрежама и начинима повезивања рачунара и принципу рада интернета, као и о бројним услугама које нам интернет пружа, учићете у наредним разредима. Оно што је сада важно да знате, то је да интернет нема власника. Ниједна приватна или државна институција нема власништво над његовом целином. Поједине државе и фирме су власници неких његових делова – опреме или средстава за умрежавање и комуникацију. Отуда и бројни ризици од злоупотебе интернета којих морамо бити свесни. Неке од њих смо помињали у првој лекцији. Често се каже да на интернету постоји само једно власништво – да је свако власник свог рачунара. Стога ви морате да водите рачуна о свом рачунару (мобилном телефону, таблету…) и да одлучите да ли ће ваш уређај постати део глобалне мреже (интернета). Зато је неопходно да пре свега научите како се правилно и безбедно користи интернет, којих се правила треба придржавати и како се треба понашати на интернету. То можда јесте виртуелни свет, али опасности које нам са интернета прете су сасвим реалне и могу утицати на наш живот.
Већ смо поменули начине на које користимо интернет и за коју намену: за приступ друштвеним мрежама, за играње онлајн игара (често са удаљеним противницима које чак и не познајемо), као помоћ у учењу – налажењу разних текстова, фотографија, видео клипова, објашњења и сасвим сигурно за слушање и гледање музичких спотова, филмова и серија. Све ове могућности коришћења интернета су лепе, забавне и корисне, али само уклико им приступамо пажљиво и безбедно, на начин који ће нас заштитити од могућности да нам се догоди нешто непријатно. Када помињемо правила понашања на интернету, са обзиром на то да смо рекли да не постоји власник интернета, она нису споља наметнута од стране таквог ауторитета, већ се односе пре свега на одређена искуствена правила понашања од стране корисника интернета. Како интернет нема власника, нема ни контроле садржаја и комуникације. Зато је веомо важно да ви сами, уз помоћ родитеља и наставника, бринете о својој безбедности на интернету. У многим земљама нпр. коришћење друштвених мрежа је законом забрањено за децу млађу од тринаест година. Поред правила безбедног понашања, како бисмо заштитили себе од потенцијално опасних ситуација, потребно је да усвојите и правила лепог понашања на интернету, тзв. Интернет бонтон или нетикецију (енгл. net – мрежа, франц. étiquette – утврђени ред и начин понашања, бонтон, правила о коректном понашању).
Правила понашања на интернету¶
Правила понашања на интернету нису наметнута од стране неког ауторитета, одређене организације или појединца, јер интернет нема власника. Она су настала пре свега на основу искуства корисника интернета. Нека од тих правила јесу:
Када си на интернету придржавај се истих правила лепог понашања као и у свакодневном животу. Ако се нађеш у некој ситуацији када не знаш како да реагујеш, посупи онако како би поступио/поступила и у сличној ситуацији у стварном животу, у складу са правилима лепог понашања.
Према другим особама на интернету понашај се на исти начин како очекујеш и желиш да се други понашају према теби.
Правила понашања на интернету (нетикеција) могу се разликовати на неким местима на интернету. Када учествујеш на неким форумима или дискусионим групама у којима људи размењују своја мишљења, ставове и идеје, потребно је да се упознаш са правилима која важе за тај форум.
Утисак који друге особе имају о теби на интернету стиче се на основу квалитета твог писања и твојих објава. Због тога се потруди да оставиш добар утисак тако што ћеш посветити пажњу како на садржај тако и на поштовање правописних правила. Труди се да оставиш утисак пријатне и љубазне особе.
Имај разумевања за различите кориснике интернета јер немају сви исте могућности за комуникацију и квалитетан приступ интернету.
Интернет је настао из жеље да се подели знање и учини лакше доступним, па немој само да прикупљаш, већ подели и своје знање са другима како би свет постао боље место захваљујући интернету.
Често због немогућности невербалне комуникације услед писања, речи могу добити другачије значење. Води рачуна о испољавању емоција према особама са којима комуницираш како не биле повеђене намерно или ненамерно.
Поштуј приватност других особа на интернету као што желиш да и твоја приватност буде задржана. Не злоупотребљавај своја овлашћења уколико их некад будеш имао као администратор који има могућности да, рецимо, чита туђу преписку.
Не суди и не осуђуј друге јавно због учињених грешака већ им љубазно укажи на њих у приватној комуникацији.
Уколико се на интернету нађеш у небезбедној ситуацији која те узнемирава, обрати се наставнику, родитељу или одраслој особи у коју имаш поверења да заједно решите тај проблем. Имај на уму да неке од тих ситуација могу да те угрозе и у релном животу.
Придржавајући се поступака одговорног и безбедног коришћења ИКТ уређаја и поштујући правила нетикеције свакако ће степен твоје безбедности на интернету бити већи и комуникација са другима бити квалитетнија.